Osteoartritis je često stanje koje može uticati na bilo koji zglob u telu, u pitanju je degenerativno oboljenje zglobova i podrazumeva oštećenje hrskavice pogođenog zgloba. Osteoartritis najčešće zahvata kolena, kukove, ruke, kičmu i nožne palčeve.
U nastavku teksta bavimo se detaljnije nastankom i progresijom ove bolesti, kao i načinima prevencije i lečenja.
Koji su glavni uzroci osteoartritisa?
Osnovni uzrok za pojavu ove, često hronične i progresivne degenerativne bolesti zglobova, jeste propadanje zglobne hrskavice. Hrskavica je sunđerasta masa, vezivno tkivo koje oblaže krajeve kostiju. Uloga joj je da svojom elastičnošću smanjuje pritisak na koštani deo zgloba, ponašajući se kao amortizer.
Kad se hrskavica ošteti ili istroši, tkiva u zglobu postaju aktivnija nego što je to uobičajeno, što ponekad dovodi do pojave upalnih, bolnih procesa i osteoartritisa. Uprošćeno, nedostatak hrskavice čini da se zglob ne kreće glatko kako bi trebalo. Međutim, hrskavica se neprestano obnavlja i često svoje funkcije neometano godinama obavlja, te ne ostavlja posledice poput bole, otoka i degenerativnih oboljenja zgloba. U slučajevima kada to nije moguće, u pomoć priskaču pravovremena dijagnoza i preporučena terapija.
Kad govorimo o uzrocima, ne možemo da ne pomenemo i faktore rizika koji uključuju:
- godine
- pol
- genetika
- prekomerna telesna težina
- povreda zgloba
- slabi mišići
Rizik od pojave i razvijanja osteoartritisa raste sa godinama, zatim žene su sklonije oboljevanju od muškaraca, naročito nakon 50-e godine. Prekomerna težina stvara dodatni kontinuirani pritisak na zglobove, povećavajući rizik od oboljevanja.
Simptomi osteoartritisa
Simptomi se ne pojavljuju iznenada i preko noći, već se razvijaju tokom dužeg perioda vremena. Oni uključuju:
- bol i osetljivost u predelu zglobova
- neprijatnost na dodir i pritisak
- neprijatnost pre ili za vreme promene vremena
- ukočenost zglobova
- upalni procesi
- koštane izbočine na sredini ili krajevima zglobova prstiju
- gubitak fleksibilnosti i pokretljivosti zgloba
- otečenost u uznapredovalom stadijumu bolesti
Koja je razlika između artritisa i osteoartritisa?
Artritis je medicinski termin koji se koristi za opisivanje više od 100 stanja, tegoba i oblika upale i oboljenja zglobova. U pitanju je čitav niz upala koje dovode do lučenja supstanci, postepeno uništavajući strukturu zgloba i može biti zaraznog, genetskog ili metaboličkog porekla.
Osteoartritis, nazvan još i degenerativno oboljenje zglobova, je jedan od najčešćih oblika artritisa i predstavlja mehaničko stanje koje se karakteriše trošenjem ili oštećenjem hrskavice u zglobovima, u kukovima, kolenima i kičmi.
Metode lečenja za osteoartritis
Iako konkretan lek kao takav za osteoartritis ne postoji, postoji niz tretmana koji pomažu u ublažavanju simptoma i samo stanje se ne mora pogoršati tokom vremena. Takođe, upotrebom određenih terapeutskih preporuka, bolest se može usporiti i njena progresija odložiti.
Sam proces lečenja podrazumeva niz kako opštih mera tako i tretmana i lekova koji zavise od ozbiljnosti simptoma i njihove lokalizacije. Prvi korak je uspostavljanje dijagnoze, što nekad uključuje rentgen, magnetnu rezonancu, laboratorijsko testiranje. Kad govorimo o terapiji, najčešće je u pitanju kombinacija preporučenih suplemenata, sredstava za lokalnu primenu, uz promenu načina života ono što donosi rezultate i omogućava život bez bola, otoka, ukočenosti i oslabljenih pokreta.
Ono što se od lekova i medicinskih preparata preporučuje jesu lekovi protiv bolova, prirodni suplementi koji u sebi sadrže Glukozamin, koji dokazano pomaže u obnavljanju i formiranju zglobne hrskavice, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, najčešće u vidu tableta, krema ili gelova. U nekim slučajevima, preporučuje se upotreba kortikosteroida u vidu injekcija, kao i terapija matičnim ćelimama iz kostne srži.
Pored toga, preporučuju se fizikalna i terapija masažom, slane kupke, kao i terapija hladnim/toplim kompresama. U težim i ozbiljnijim slučajevima, dolazi i do operacije, odnosno artroplastika obolelog zgloba, što podrazumeva zamenu oštećenog zgloba veštačkim.
Kako živeti sa osteoartritisom?
Saveti uz koje vas za kraj ostavljamo preuzeti su sa sajta WebMD i kažu sledeće:
- Ostanite aktivni, jer je fizička aktivnost jedan od najboljih načina za unapređenej kvaliteta života, podstiče energiju, jača mišiće i kosti i pomaže da zglobovi ostanu fleksibilni.
- Konzumirajte balansiranu ishranu, jer hrana bogata raznovrsnim hranljivim sastojcima ublažava simptome artritisa.
- Rešite se viška kilograma jer oni stvaraju pritisak na zglobove, naročito u predelu kolena, kukova, kičme, stopala.
- Ne štedite na snu, jer dobar i kvalitetan san pomaže da se izborite sa bolom i stresom koji su propratna pojava kod osteoartritisa.
- Koristite tople ili hladne obloge u borbi protiv bola u zglobova i ukočenosti, kao i protiv otoka.
- Držite bol pod kontrolom jer nije realno da trpite bol već se, uz savet lekara, odlučite za preporučene lekove protiv bolova.
- Pitajte lekara za preporučene suplemente koji su testirani i potvrđeno deluju protiv osteoartritisa i ostalih bolnih stanja zglobova, naročito onih koji u sebi sadrže Glukozamin.
- Isprobajte pomoćna sredstva poput udlage, proteze i ostala pomagala koji pružaju potporu, olakšavaju i smanjuju nelagodu i pomažu u svakodnevnom životu.
- Ne ustežite se da tražite pomoć i podršku, jer život sa osteoartritisom (i bilo kojom degenerativnom bolešću zglobova) nije jednostavan ni lak i razumevanje je ono što vam je preko potrebno.
- Ne gubite duh i pozitivan stav, mentalno zdravlje ima velikog uticaja na svakodnevno funkcionisanje i sam život. Trudite se da u svakom danu pronađete nešto u čemu uživate i okružite se ljudima pored kojih se osećate dobro.
